”Balkan \u2013 bure baruta” odve\u0107 je ukorijenjena fraza u na\u0161em govoru koja britkom formulacijom odra\u017eava kompleksnost kultura i tradicija ovog podneblja. Narodi koji pr\u0161te od domoljublja, no ne\u00admarno tretiraju svoju prirodnu i kulturnu ba\u0161tinu, prkos i ponos su neizostavan dio njihovog go\u00advora, a iznjedrili su politiku pro\u017eetu stokholmskim sindromom. Stoga, ako i\u0161ta zasigurno mo\u00ad\u017ee\u00admo pripisati puku ovog podneblja \u2013 to je kontradiktornost, dok bi pojam licemjerje, kojim bi mno\u00adgi okarakterisali na\u0161 mentalitet, imao i politi\u010dki nabijenu konotaciju. Navedene teze iniciraju klju\u00ad\u010dno pitanje \u2013 da li je mogu\u0107e po li\u010dnom moralnom kompasu determinirati \u0161ta \u0107e nas od ku\u00adltu\u00adre i tradicije oblikovati, ili je pak na\u0161 moralni kompas odre\u0111en kulturom i tradicijom?<\/p>\n
Kao \u0161to u realitetu ni\u0161ta nije crno-bijelo, dapa\u010de, ljudsko djelovanje je kroz historiju mnogo pu\u00adta bilo u sivoj zoni, tako i poku\u0161aj odgovora na ovo pitanje daleko je od jednostavnog. Dr\u017eim da je ve\u0107ina u bilo kojoj grupi, osobito u nekoj ve\u0107oj kao \u0161to su narodi i nacije, ve\u0107inski u krivu. \u017de\u00adlja za osje\u0107ajem pripadnosti \u010desto ”eksploati\u0161e” dominaciju ida i ega nad razumom, pa tako iz \u010do\u00advje\u00adka izvu\u010de ono nemoralno ili amoralno. Odsustvo poku\u0161aja ili neuspje\u0161ni poku\u0161aji nad\u00advla\u00adda\u00adva\u00adnja ega, a osobito ida kod naroda na\u0161eg govornog podru\u010dja, iznjedrili su dru\u0161tvenu dekadenciju. Puk \u010dije je geslo ”ma ne mo\u017ee po\u0161ten \u010dovjek ovdje opstati” izgubit \u0107e svoje po\u0161tene endeme \u2013 ne\u00adki \u0107e oti\u0107i, a neki \u0107e se zahvaljuju\u0107i svom labilnom karakteru ipak ”konvertovati”.<\/p>\n
Haos ra\u0111a haos, a narod bez li\u010dnog, ali i dru\u0161tvenog morala iznjedri amoralan sistem kojeg na\u00adpo\u00adsljetku perpetuira. Svjedoci smo preplavljenosti javnog diskursa optimisti\u010dnim sloganima koji isti\u00ad\u010du snagu i kvalitet mladih. No, po kojem osnovu? To su isti mladi koji vrlo lahko odvajaju mo\u00adral od \u0161kole ili posla, kojima internetska realnost nije domen morala, te koji konzumiranje anti-umjetnosti pravdaju geslom ”o ukusima se ne raspravlja”.<\/p>\n
Stoga, pitam u ime svih koji ne osje\u0107aju pripadnost i \u010dija definicija patriotizma ne podlije\u017ee inte\u00adlektualnom konformizmu: kakav svijet o\u010dekujete ako on ostaje na mladima?<\/p>\n
”Balkan \u2013 bure baruta” odve\u0107 je ukorijenjena fraza u na\u0161em govoru koja britkom formulacijom odra\u017eava kompleksnost kultura i tradicija ovog podneblja. Narodi koji pr\u0161te od domoljublja, no ne\u00admarno tretiraju svoju prirodnu i kulturnu ba\u0161tinu, prkos i ponos su neizostavan dio njihovog go\u00advora, a iznjedrili su politiku pro\u017eetu stokholmskim sindromom. Stoga, ako i\u0161ta zasigurno mo\u00ad\u017ee\u00admo pripisati …<\/p>\n