Великомученик философије
In memoriam: Србољуб С. Димитријевић Кум (1949–2022)
‘Знаш ли шта ми филозофи, у ствари, већ вековима радимо?
Исто што и морски таласи – непрестано ударамо у исту обалу.”
Срба Кум
Није било потребе да било шта пишем. Књига је још пре неколико дана била спремна за штампу, а онда је ток живота донео нешто друго…
Поштовани и драги пријатељ ме је пре извесног времена позвао и рекао:
”Друже, много ми се свиђа како ВЕД припрема и објављује књиге. Написао сам још једну, пету по реду и вероватно последњу. У њој је доведено до врхунца и заокружено све оно о чему сам раније писао. Да ли бисте је објавили?”.
”Како да не, батка мој мили, биће ми и част и радост да је објавимо!”, одговорих му.
*
Србољуб С. Димитријевић Кум – ретко добар и квалитетан човек, изузетан професор, оригиналне мисли, изгледа и живота. Достојанствен, истрајан, дубок мислилац, ведрог и суптилног духа и духовитости… Мераклија у области духа, у ноосфери, али и у припремању хране и у мирном уживању у ној, у гостољубљу, у дружењу… Он, она којој посвећује ову књигу, сапутница његова и њихова дивна деца живели су у прозрачној атмосфери своје куће, а прелепа башта била је слика и рајског али и Епикуровог врта. Није био неко ко само прича о својој философији – он је њу живео, боравио и пре/бивао у њој целим својим бићем.
У последње време у више наврата пролазио је кроз својеврсно мучеништво у области здравља. ”Тело – кочија духа” своју обавезу приводило је крају. На основу онога што ми је детаљно причао, задивљен његовим миром, спокојношћу, ведрином и с/трпљењем којим је то све подносио, имао сам потребу да му кажем:
”Човече, па ти си великомученик философије и живота!”.
Мирно је одговорио:
”Јесам. Тако је како је”.
Лекари и медицинско особље у Врању, Нишу и Београду имали су исти утисак. Не само што је здравствено страдање мирно подносио, него је, својом добротом, мудрошћу и човекољубљем, и пацијентима с којима је био у истој соби много помагао да лакше поднесу своје муке!
Кад сам му саопштио да је књига спремна за штампу, из болничке собе ми је, радујући се као дете, више пута рекао: ”Коначно радосна вест!”. Супруга му је однела њу и неколико оловака које је тражио. Радовао се што ће моћи да је поклони ћеркама и сину.
Можда би неко рекао да је то парадокс, контрадикција, синхроницитет, онтолошко дозревање бића… Мени највише личи на зен-догађај, на транспоновање из неопходне философске многоглагољивости и писања више стотина страна у и на виши ниво: заокруживање мисли/писања у радосни крај и заокруживање живота.
У своје време, на врхунцу каријере као професор и најбољи директор у историји Врањске гимназије – поднео је оставку и повукао се. Ових дана, на врхунцу своје философије и живота, отишао је као морски талас… У нови океан битија…
Мили мој пријатељу, уживај у свим небеским сферама духа и постојања и хвала ти што си и мени лично и ВЕД-у учинио част да се познајемо, пријатељујемо и сарађујемо!
- авг. 2022. Горан Арсић
Врање
***
Рођен је 1949. године у Врању, где је завршио основну школу и природно-математички смер гимназије ”Бора Станковић” 1968. године. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Скопљу. На истом факултету стекао звање магистра одбранивши тезу ”Покушај успостављања једне филозофске космологије (Са ослонцем на Кантову критику чистог ума и достигнућа савремене науке)”, да би 1990. г. била одобрена његова докторска теза под насловом ”Појам света у феноменолошкој филозофији Хедвиг Конрад Марциус”. Тезу није окончао због распада Југославије и прекида дипломатских односа са Немачком, чиме је био онемогућен његов боравак на Гетеовом институту у Минхену, а на чијем Универзитету је Хедвиг Конрад Марциус била професор до 1955. године.
По препоруци проф. др Милана Дамњановића, проф. др Агустина Гонзалеса Гаљеге (Agustín González Gallego) и проф. др Ферида Мухића бива примљен на докторски курс Универзитета у Барселони 1994. године, којег не окончава из материјалних разлога. Докторску тезу под насловом ”Човек, игра и свет” одбранио је 1999. г. пред комисијом у саставу: проф. др Радмила Шајковић, проф. др Војин Симеуновић, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Драгољуб Живковић, проф. др Младен Зековић те тако постаје први доктор филозофских наука из овог краја.
Преминуо је крајем јула 2022. године у Врању.
Објављена дела и радови
”Човек, игра и свет”, Књижевна заједница ”Бора Станковић”, Врање 2003.
”Белези из вилајета”, Новине врањске, Врање 2008.
”Земаљски печат”, Филозофски факултет, Ниш 2010.
”Атмосфера ноћних лептира”, Филозофски факултет, Ниш 2013.
”’Ноосфера – о економском и виртуелном моделу сазнања”, ВЕД, Врање 2022.
Радови у часописима:
Око 20 радова у зборницима и научним часописима.