Кафена психосоматика
Кафа је већ вековима знак вишеструког значења. Набавља се и купује са посебном бригом, уживаоци је ритуално припремају. ”Да попијемо кафу” чувена је реченица за лепо дружење и договоре о сарадњи. И даље је као поклон на првом месту кад се иде у госте. Када је особа доброга срца скува и послужи, она као да буде лек онима који је попију. Та доброта и сабраност, то свесно кување кафе, док су срце и ум у ”овде и сада” приликом припреме, осете се и по законима физике и по законима духовности.
Наравно, постоји и оно супротно: неко некога ”ни кафом не понуди!”, неко с неким ”ни кафу не бих попио!”. Постоји и врло јасно искуство да особи која попије кафу скувану без милости, доброте и сабраности у наставку буде мука у стомаку. Таква кафа и није кафа него је црна течност пуна напетости, немира, гордости, расејаности, нељубави… Слика је и укус нечијег унутарњег црнила и таме, беса и љутње… Поготово кад је ”сиктеруша”.
Упркос ”кафеној” индустрији и толиким рекламама-навлакушама, неприродном експресном пијењу кафе зване espresso, несталности здравља од инстантности оног што се зове nescafe, роботоликог испоручивања кафе ”на додир дугмета” да би се у пластичној чаши попио nespresso, у време кад је кафи душа потпуно извађена још увек има људи који поштују и чувају изворно припремање и пијење кафе. Многе драге ми душе и ја спадамо у то друштво које кафу припрема и пије с мераком и лезетом (обе ове речи говоре о врло тананом и лаганом уживању у мирису и укусу).
Слободно можемо да кажемо:
”Покажи ми коју кафу, у чему је спремаш и како је служиш, из чега и на какав начин је пијеш, па ћу ти рећи какав си човек”.
То је својеврстан допринос науци о човеку и његовој души и телу – ”кафена антропологија”, ”кафена психологија”, једном речју: кафена психосоматика.
Ако детаљ говори о суштини, ако ситница указује на крупницу, онда је кафа посебан знак.
”Да попијемо кафицу, кафче, кафенце или кафедаки” (како Грци кажу), зар нису деминутив(чић)и пуни милости и љубави, уживања и милине?
Док сам размишљао о овом сајту, док сам писао и/ли укуцавао текстове, док сам с господином Иваном разговарао и договарао се о техничкој организацији сајта и док сам с мајстор-Будимиром Добрићем правио лого – све то радио сам уз кафу. Обојици много хвала за те и такве кафе! А, како другачије? Никако није добро раздвајати духовно и телесно, појавно и невидиво.
О кафи је могуће говорити из разних углова и на разне начине. Овде је реч о повести, развоју, доживљају духовности и теологији кафе.