Кафена психосоматика

 

Кафа је већ вековима знак вишеструког значења. Набавља се и купује са посебном бри­гом, ужи­ва­­оци је ритуално припремају. ”Да попијемо кафу” чувена је реченица за лепо дру­жење и до­­говоре о сарадњи. И даље је као поклон на првом месту кад се иде у госте. Ка­да је особа до­­брога срца скува и послужи, она као да буде лек онима који је попију. Та до­брота и са­бра­­ност, то свесно кување кафе, док су срце и ум у ”овде и сада” приликом при­преме, осе­те се и по законима физике и по законима духовности.

Наравно, постоји и оно супротно: неко некога ”ни кафом не понуди!”, неко с неким ”ни ка­­фу не бих попио!”. Постоји и врло јасно искуство да особи која попије кафу скувану без ми­­лости, доброте и сабраности у наставку буде мука у стомаку. Таква кафа и није кафа не­го је црна течност пуна напетости, немира, гордости, расејаности, нељубави… Слика је и укус нечијег унутарњег црнила и таме, беса и љутње… Поготово кад је ”сиктеруша”.

Упркос ”кафеној” индустрији и толиким рекламама-навлакушама, неприродном експре­сном пи­јењу кафе зване espresso, несталности здравља од инстантности оног што се зове ne­­sca­fe, роботоликог испоручивања кафе ”на додир дугмета” да би се у пластичној чаши по­­­пио nespresso, у вре­ме кад је кафи душа потпуно извађена још увек има људи који по­шту­ј­у и чувају изво­рно при­пре­мање и­ пијење кафе. Многе драге ми душе и ја спадамо у то дру­штво које кафу при­­пре­ма и пије с­ мераком и лезетом (обе ове речи говоре о врло тананом и лаганом уживању у ми­­рису и уку­су).

Слободно можемо да кажемо:

”Покажи ми коју кафу, у чему је спремаш и како је слу­жиш, из чега и на какав начин је пијеш, па ћу ти рећи какав си човек”.

То је својеврстан допринос науци о човеку и његовој души и телу – ”кафена антро­по­ло­ги­ја”, ”кафена психологија”, једном речју: кафена психосоматика.

Ако детаљ говори о суштини, ако ситница указује на крупницу, онда је кафа посебан знак.

”Да попијемо кафицу, кафче, кафенце или кафедаки” (како Грци кажу), зар нису де­ми­ну­ти­в(чић)и пуни милости и љубави, уживања и милине?

Док сам размишљао о овом сајту, док сам писао и/ли укуцавао текстове, док сам с го­спо­ди­ном Иваном разговарао и договарао се о техничкој организацији сајта и док сам с ма­јстор-Будимиром Добрићем правио лого – све то радио сам уз кафу. Обојици много хвала за те и та­кве кафе! А, како другачије? Никако није до­бро раздвајати духовно и телесно, по­јавно и не­видиво.

О кафи је могуће говорити из разних углова и на разне начине. Овде је реч о повести, развоју, доживљају духовности и теологији кафе.