З н а њ е

Из књиге ”Светлост са Истока”

 

У несавршеном свету човек се рађа несавршен.
Не бој се, јер се знају путеви достизања
савршенства.
Знањем уништи слепило духа.
Знањем осветљени дух ослобађа се улоге играча
у разиграној процесији универзума.

 

Они који су лишени знања, побожности,
самилости, духовног образовања,
лепог понашања, чврстог карактера и вере,
као терет су на Земљи,
у свету смртних у сподоби људској
као дивљач лутају.
Индија

 

Многи не знају да смо у овом свету зато
да бисмо живели у слози.
Они који ово знају не започињу
међусобну борбу.
Дамапада

 

Док ништа нисам знао
био сам као слон заслепљен страшћу,
уображен.
Мислио сам да све знам;
а када сам нешто мало научио од учењака,
тада сватих да сам незналица,
и као грозница моја лудост прошла је.
Незнајући, неизбежно пада мољац
у пламен светиљке,
из незнања и риба прогута мамац
прикачен на удицу.
Знајући за све те опасности,
ми овде, на овом свету,
ипак не избегавамо уживање.
Несхватива је, доиста, снага
обмане свести.
Знањем племенитост стичите!
Јер богатство стечено знањем
од свег блага је најдрагоценије,
тако људи говоре.

 

Глупан који ради без одређене сврхе
служи другима за подсмех –
замара се, али то ничему не служи.
Силом драги камен може да се ишчупа
из зубате чељусти алигатора,
може узбуркан и подли океан
да се преплива,
разјарену змију може човек да понесе
као цветни венац око главе,
али дух упорне будале немогуће је уразумити.
Незналицу је лако задовољити,
још лакше учена човека,
али човека уображеног на мрвицу знања
ни Брахма неће задовољити.

 

Боље је уопште и не родити се на свету,
него у њему живети животом ниског реда,
бити слеп, глуп, неразуман, збркан
и не имати удела у знању великих истина.
Свако благостање зависи од правог знања.
Ако из заједнице нестане право знање,
ниједан чин не може бити плодан,
не може бити законит,
не може бити чак ни користан.
Ману

 

Не треба хтети спознати говор.
Треба спознати говорника.
Не треба хтети спознати мирис.
Треба спознати онога који њуши.
Не треба хтети спознати облик.
Треба спознати гледаоца.
Не треба хтети спознати звук.
Треба спознати слушача.
Не треба хтети спознати укус хране.
Треба спознати онога који разазнаје укус.
Не треба хтети спознати дела.
Треба спознати делатеља.
Не треба хтети спознати радост и бол.
Треба спознати онога који разазнаје
радост и бол.
Не треба хтети спознати задовољство,
радост и умножавање.
Треба спознати онога који разазнаје
задовољство, радост и умножавање.
Не треба хтети спознати кретање.
Треба спознати онога који се креће.
Не треба хтети спознати мисао.
Треба спознати мислиоца.
Каушитаки упанишада

 

У слепу таму улази
ко се клања незнању.
У још већу таму иде ко ужива у свом знању.
Иша упанишада
Кад је познање у пробуђењу назрето
бесмртност се досеже.
У себи се снага налази,
знањем се бесмртност постиже.
Кена упанишада

 

Виделац смрти не види
ни болест, ни патњу.
Све виделац види,
све досеже целовито.
Оно што називамо избављењем, у ствари је
овладавање уздржаношћу, јер кроз уздржавање
човек се ослобађа незнања.
Чандогја упанишада

 

Знање почива у духу
попут ватре у комадићу кремена.
Потребно је трење,
тај подстрек који ће га изнети ван.
Тако је са свим нашим
осећањима и делатностима,
сузама и смехом,
проклетствима и благословима,
похвалама и укорима –
у сваком од њих можемо наћи,
ако пажљиво истражујемо, себе,
своје сопствено ја и да из самих себе
будемо подучени кроз тако много ”удараца”.
Резултат тога је оно шта смо.
Дар знања је далеко виши
од даривања хране и одеће.
Виши је и од даривања живота,
јер је прави живот живот у знању.
Незнање је смрт, знање је живот.
Незнање је мајка свег зла и сваке
невоље коју видимо.
Истински живот,
истинско знање и права љубав
повезани су вечито, као три у једном.
Вивекананда

 

Величина знања састоји се у томе да се
оно не може ни изгубити ни потрошити.
Свако друго богатство није истинско богатство
човека.
Курал

 

Узрок свих невоља које имамо у свету је
будаласто мишљење да је уживање највиши
идеал коме треба тежити.
Временом откривамо да оно чему стремимо
није срећа, него знање, а да су уживање
и бол велики учитељи.
Вивекананда

 

Европа мора инсистирати на знању,
ако инсистира на будућности.
Све болести потичу из незнања,
све трагедије су, такође, производ незнања.
Радивоје Пешић

 

Иако не жели више да ужива,
иако га људи више не цене као некад,
иако су му вршњаци помрли,
а пријатељи на прагу смрти,
иако се једва креће поштапајући се,
иако више не види добро,
бесловесан човек још увек не увиђа
да му ваља мрети.
Лице му је наборано,
коса седа,
удови дрхтави,
а жеље су му остале младалачке.
Провиђење сваком удељује
сходно његовој природи.
Незналице не умеју да препознају
сопствене недостатке.
Индија

 

Знање о властитом незнању највише је
познање.
Непознавање граница властитог знања је
болест.
Само онај ко болесно схвати као болесно
не болује од тога.
Посвећен човек не болује
будући да болест доживљава болно.
Лао-це

Живећи у бездану незнања,
а сматрајући себе мудрим,
незналице се обрћу у зачараном кругу
као слепци које слепци воде.
Катха упанишада

 

Опажање, закључак и часна реч
три су веродостојна средства спознаје.
У њих су обухваћена сва остала,
на њима се темељи извесност извода.
Самкхија-карикаха

 

Овај који је у ватри,
који је у срцу
и који је у сунцу,
он је један-једини.
Ко тако зна креће ка јединству једнога.
Маитри упанишада

 

Гледајући у правцу севера, спознаје се истина.
Манава дхарма шастра

 

Испразно је учити, а не размишљати.
Опасно је размишљати, а не учити.
Лун-ју

 

Огањ је твој учитељ.
Васиштха-дхарма-шастра

 

Задатак учитеља је да у свом ученику пробуди
учитеља.
Девондеи

 

Као што копајући ашовом човек воду налази,
тако у учитељу скривено знање ученик налази.
Индија

 

Нисам се учен родио. Волим старину
и настојим је проучити.
Кунг Фу-це

 

У нашем времену се у општем случају мисли да
преисторијски људи нису имали више знања о
свету од најпримитивнијих племена која су
откривена, а јасни, једноставни и изричити те-
кстови често су остављани по страни, мењани
или прећуткивани од стране научника који би
их, да нису били заслепљени својим предрасудама,
зацело другачије протумачили.
Тилак

 

Живот духа, далеко од тога да би био недавна
појава у човеку, јесте понављање ранијих дости-
гнућа одакле је животна снага људског рода би-
ла потиснута, претрпевши један од својих непо-
жељних пораза… Вероватно да дивљак није први
праотац цивилизованог човека, него је дегене-
рисани потомак неке раније цивилизације.

 

На почетку проучавања старих списа као што су
Веде, Упанишади или Гита, корисно је тачно
одредити у ком смислу то чинимо и коју корист
заправо очекујемо од тог проучавања за човеча-
нство и његову будућност. Изјаснимо се пре све-
га за извесност истине, која постоји јединствена
и вечна, а коју тражимо. Из ње произилази свака
друга истина. У њеној светлости свака друга
истина налази своје тачно место, своје
разјашњење и однос према општој економији
спознаје. Управо због тога та истина не може
бити обухваћена у једну једину категоричку формулу,
нити ју је могуће наћи у целини или у
свим видовима у једној јединој философији или
светој књизи… Ипак, ако заронимо у дух великог
дела, а поготову ако покушамо живети у томе
духу, можемо бити сигурни да ћемо ту наћи
толико стварне истине колико смо способни да
примимо; да ћемо ту наићи на духовни утицај и
истинску помоћ која је предодређена да постане
наш лични удео. Коначно, због тога су удела и
написана велика дела. Све остало је само
академска дискусија или теолошка догма.
Ауробиндо Гош

 

Особине духа, у основи, састоје се из:
слушања и чувења,
из схватања и памћења,
са чистим одговором да или не.
Нема врдаламе!
На тај начин се долази до сазнања
појмова и до сазнања стварности.
То је основна формула за сваки даљи рад!
Радмило Стојановић

 

Што даље гледамо у прошлост, то мање налазимо
доказа за самодовољност или издвојеност.
Арнол Тојнби

 

Многи кад се суоче са неком новом ствари, не
кажу ”не знам”, већ ”то није тако”. Како је? ”Онако
како смо и до сад знали.”
Може ли у таквим околностима да се дође до
чистих, или, назовимо их, нових сазнања.
Врхунски ет(н)ички принцип индијске традиције
нас учи да смо дужни да према прошлости
гајимо осећање захвалности, према садашњости
осећање поштовања, а према будућности осећање обавезе.
Не постоји ништа супротно од истине или слично истини,
каже индијска традиција. А истина,
у суштини, није тако тужна. Стари Индијци су
истину учили певајући. Биле су то Веде, њихови
духовни и социјални закони. Певати, значи тра-
гати за ритмом природе, изједначити се са њего-
вом звучном хармонијом која суочава са исти-
ном. У овим драматичним тренуцима, док још
траје експеримент са Словенима, преостаје нам
да још једном изразимо стрепњу.
О, Господе, како је сурово, како је погубно не-
знање!
Радивоје Пешић